U Srbiji se od 4. maja 2012. godine primenjuje Pravilnik o podeli motornih i priključnih vozila i tehničkim uslovima za vozila u saobraćaju na putevima po kom su vozači u obavezi da u periodu od 1. novembra do 1. aprila imaju zimske gume na sva četiri točka. U skandinavskim zemljama se ovakav zakon primenjuje već nekoliko decenija, što je i logično, usled klimatskih razlika. Upravo se za jednu od skandinavskih zemalja vezuje nastanak prvih zimskih guma, a koja zemlja je u pitanju otkrićemo vam u nastavku teksta…
Prve zimske gume za kamione
Prva zimska guma proizvedena je davne 1934. godine i ona nosi naziv “Kelirengas”. Stvorena je od strane Finske kompanije Gummitehdas Osakeyhtiö (kasnije Nokian) i prvenstveno je bila namenjena kamionima koji su u to vreme počeli da zamenjuju vučni transport.
Prve zimske gume za putnička vozila
Kako je tridesetih godina prošlog veka počeo da raste i broj putničkih automobila, otkriveno je da je i njima potrebna nova vrsta guma kako bi se olakšao transport u zimskim uslovima. Tako je 1936. godine od istoimene fabrike razvijena i prva zimska guma za putničke automobile koja je bila znatno manjih dimenzija od guma kakve danas poznajemo, ali je i pored toga obezbeđivala zadovoljavajuću trakciju u zimskim uslovima, a isto tako je mogla da se koristi i tokom leta.
Pošto su tridesetih godina prošlog veka putevi bili daleko lošiji, a automobili manje izdržljivi u odnosu na današnje, dolazak na određenu lokaciju u zimskim uslovima je bio poprilično otežan. Upravo su iz tih razloga najvažnije karakteristike zimskih guma bile izdržljivost i što bolja trakcija na zavejanim i zaleđenim putevima.
Prva zimska guma je imala potpuno novu sliku gazećeg sloja, jer su joj šare bile poprečne i pružale su bolje “grebanje” po blatu i mekom snegu.
Zimske gume bez metalnog punjenja
Sedamdesetih godina putevi su počeli da se unapređuju i pokrivaju asfaltom što je omogućilo da u zimskom periodu budu očišćeni od leda i snega. U to vreme su počele da se razvijaju i zimske gume bez metalnog punjenja (koje je služilo da “lomi led”), što je u slučajevima kada nije bilo leda na putu pravilo štetu veliku asfaltu. Razvoj guma bez metalnog punjenja omogućio je veći komfor tokom vožnje ali i značajno manju buku.
Različiti vremenski uslovi – različite zimske gume
Vrsta zimskih guma zavisi i od tržišta na kojem su one zastupljene pa tako postoje razlike između Nordijskih, Severno Američkih i Srednje Evropskih zimskih guma. Na primer u Nordijskim zemljama vozači najviše vrednuju ekološke i zimske osobine pneumatika, dok recimo kod nas, prvenstveno usled umerenih zima, to nije slučaj.
Automobilska (industrijska) revolucija
Jedina stavka koja povezuje današnje automobile i one iz prošlosti jeste da imaju četiri točka. Sve ostalo je pretrpelo drastične promene.
Zimske gume su se razvile u smislu da danas mogu biti proizvedene i u znatno nižim profilima i imati veći unutrašnji prečnik, a savremeni automobili iz dana u dan postavljaju nove uslove po pitanju kvaliteta i osobina pneumatika.
Takođe, u današnje vreme računari predstavljaju stavku bez koje se ne može, kao i neizostavan deo testiranja i razvoja novih pneumatika. Međutim, deo koji računari i nove tehnologije ne mogu da izvedu jesu nove ideje za koje je i dalje potreban ljudski faktor, mašta, kreativnost i nauka.
